MATERIJALI

Koje su dobre, a koje loše tkanine za našu kožu?

Prirodne tkanine su najzdravije za našu kožu. Osetljiva koža u većini slučajeva ne reagira na samu vrstu tkanine, već na hemijske dodatke. Alergijska reakcija se najčešće javlja u obliku dermatitisa. Na koži se mogu pojaviti upale poput malih gnojnih bubuljica, crvenila, oteklina te svrab. Ove posledice nošenja određene vrste odeće, zapravo su reakcija na brojne hemikalije kojima su tretirane tkanine.

Svrha odeće je zaštita od topline ili hladnoće, ali što kada odeća koju nosimo ima potpuno obrnuti efekat?

Razmišljamo li dovoljno kako odeće koju nosimo utječe na našu kožu?

Kada govorimo o zdravom oblačenju, osnovni izbor je uvijek između:

·        prirodnih biljnih vlakana poput pamuka, konoplje, svile, vune i lana (manje često se tu mogu naći juta, kašmir )

·        umjetno napravljenih materijala od celuloznih vlakana, drva ili bambusa

·        sintetičkih vlakana poput poliestera, akrila, elastina, mikrofibera itd.

Prirodni materijali imaju svoje prednosti i nedostatke, ali u poređenju sa ostalim materijalima, njihova najveća prednost je što omogućuju koži da diše, bolje apsorbiraju vlagu, regulišu toplinu i imaju antibakterijska svojstva.

Neka sintetička vlakna mogu dovesti do preteranog zagrevanja ili hlađenja tela. Razlog tome je ne omogućavanje koži da diše ili apsorbira tekućinu. Ovakva vlakna ne omogućuju koži regulaciju topline stoga dovode do pojačanog  znojenja koje je pogodno za razvoj bakterija.

Materijali od celuloznih vlakana mogu se svrstati negde  između prirodnih i sintetičkih. Iako je baza prirodna, fabrički se dobivaju hemijskom ekstrakcijom iz tretirane celuloze.

Skoro sve tkanine, uključujući i organske, tretiraju se hemikalijama za vreme procesa obrade.

Tkanine  koja najčešće koristimo

Pamuk je jedna od najčešćih i najstarijih tkjanina. Kvalitet zavisi od dužine vlakna. Duža vlakna stvaraju sjajan i snažan te kvalitetan pamuk. Glavna svojstva su: visoka higroskopnost (sposobnost upijanja vlage i znoja), ne iritira kožu i ne izaziva alergije. Lako se pere i održava. Ukoliko se ipak javi alergijska reakcija na pamuk, najčešće je uzročnik formaldehid pomoću kojeg se pamuk čuva od propadanja i parazita. Zbog ove činjenice svu novu odeću treba oprati pre nošenja, jer se pranjem na visokoj temperaturi smanjuje nivo formaldehida.

Organski pamuk se počeo koristiti odnedavno. Ima svojstva kao pamuk, ali se proizvodi uz

minimalno korišćenje hemikalija.

Lan je prirodno vlakno koje se dobija iz biljke lana. Ovo vlakno pruža osećaj "hlađenja" i to ga

svojstvo čini pogodnim za izradu letnje odeće. Tkanina je prijatna na koži i ne izaziva alergije.

Vuna je prirodno vlakno, koje može biti alergen sam po sebi. U većini slučajeva alergija na 

vunu je reakcija kože na alkohol (lanolin) kojim se vuna obrađuje. Istovremeno vuna je

materijal koji zadržava veliku količinu prašine i sličnih alergena.

Kod osoba sa osetljivom kožom može se javiti nelagodnost, peckanje i svrab.

Poliestersko vlakno je vlakno koje se dobija hemijskim procesom. Nastaje iz sintetičkih 

polimera te je jeftinije je od prirodnih vlakana. Ima visoku otpornost na habanje,

ali lošu sposobnost upijanja vlage i znoja stoga je pogodno za razvoj bakterija i iritacija.

Zbog odličnih svojstava ima najširu primenu, upotrebljava se u mešavini sa pamukom

ili samo za tzv. gornju odeću (trenerke, majice, jakne itd.)

Viskozno vlakno: dobija se hemijskim procesom iz celuloze drveta. Glavna svojstva su udobnost prilikom nošenja, otpornost na habanje, visoka higroskopnost, ali se sporo  suši.

Elastansko vlakno:  hemijsko vlakno, sintetičkog porekla. Glavna odlika ovog vlakna je visoka elastičnost. Ovo vlakno može izazvati alergijsku reakciju kod osetljive kože.

Poliamidno vlakno ili najlon je izdržljivo, čvrsto, vodonepropusno i fleksibilno vlakno koje je lako za održavanje. Upotrebljava se za izradu najlon čarapa, kupaćih kostima i jakni. Postoje naučni dokazi da čarape koje su proizvedene od ovog vlakna mogu izazvati dermatitis.

Vrlo je važno da smo svesni da su hemijski tretirane, prirodne i sintetičke tkanine izvor toksina te mogu uticati na naše zdravlje.

Top 6 toksičnih materijala

1. Poliestersko vlakno

2. Akrilno vlakno

3. Veštačka svila (veštačka svila)

4. Poliamidne vlakno ili najlon

5. Acetatna (i triacetatna) vlakna - ova vrsta vlakna spada u grupu regeneriranih vlakana. Dobija se iz celuloze, u reakciji u kojoj učestvuju još sirćetna kiselina i anhidrid sirćetne kiseline u prisustvu sumporne kiseline. Acetatna vlakna tvore sjajni materijal sličan svili, koji se upotrebljava kao obloga u kaputima, jaknama itd. Triacetatna vlakna daju materijal koji je kvalitetniji i čvršći od materijala načinjenog od acetatnih vlakana.

6. Svi materijali na kojima je navedeno da su statički otporni, otporni na mrlje, da se ne gužvaju te da odbijaju moljce. Tkanine kojima su na etiketi navedene neke od pomenutih stavki tretiraju se jakim hemikalijama u procesu proizvodnje. Po završetku obrade određene hemikalije i dalje ostaju prisutne u samoj tkanini, te postaju aktivne u dodiru sa vlagom i znojem.

                                                   SATEN SAVONA 850 RSD